Malo ljudi shvata da u svom telu nosimo više bakterija nego sopstvenih ćelija. Iako ovo u početku može zvučati alarmantno, to je zapravo jedan od najfascinantnijih aspekata ljudskog tela. Među svim ovim mikroorganizmima, takozvani mikrobiotici – dobre bakterije koje unosimo hranom – tiho i uporno podržavaju naše zdravlje, i to ne samo u crevima.
Nevidljivi saveznici u svakodnevnom životu
Naše telo je dom brojnim mikrobima koji žive na koži, u ustima, plućima i naravno u crevima. Posebno su važni oni koji naseljavaju gastrointestinalni trakt. Oni utiču na razgradnju hrane, formiranje vitamina i sprečavaju širenje štetnih organizama. Ali to nije sve. Nedavna istraživanja pokazuju da mikrobiota takođe učestvuje u regulaciji težine, metabolizmu šećera, pa čak i utiče na reakciju organizma na lekove.
Mikrobiotici nisu samo bakterije iz jogurta
U svakodnevnom jeziku često izjednačavamo dobre bakterije sa tzv. mikrobioticima – korisnim mikroorganizmima koji pomažu našem telu da funkcioniše optimalno. Ali prava moć mikrobiote nije samo u suplementima, već u tome kako je svakodnevno hranimo.
Zdravim bakterijama je potrebna hrana, koja je uglavnom vlakna, a nalaze se u povrću, mahunarkama, orašastim plodovima i integralnim žitaricama. Bez njih, dobre bakterije ne mogu da prežive, što može dovesti do povećanja štetnih mikroba. I upravo su ti disbalansi povezani sa brojnim bolestima, uključujući depresiju, gojaznost i autoimune bolesti.
Mikrobiota i koža
Zanimljivo je da mikrobiota utiče i na zdravlje kože. Ljudi sa uravnoteženom crevnom florom često prijavljuju manje problema sa aknama, ekcemom, pa čak i brže zarastanje rana. Mehanizmi još uvek nisu u potpunosti shvaćeni, ali sve ukazuje na to da je veza između creva i kože jača nego što smo mislili.
Manje savršenstva, više raznolikosti
U našoj ishrani i u životu često težimo „savršenim rešenjima“, ali tajna zdravog mikrobioma je upravo u raznolikosti. Što je naša ishrana raznovrsnija, to je naša unutrašnja bakterijska zajednica raznovrsnija, i to je dobra stvar.
To znači da ne moramo da se plašimo hleba od kiselog testa, domaćeg jogurta ili fermentisanog povrća. Naprotiv – ponekad je najzdravija stvar ono što su naši pradedovi već jeli.